deratizacija beograd

Glodari izazivaju štetu na oranicama

Miševi i glodari spadaju u vrlo bitne štetočine kada je reč o poljoprivrednim površinama. Njihovo prisustvo u većem broju može izazvati velike materijalne štete time što se hrane usevima na poljima, samim tim dovode do uništavanja useva i smanjenja prinosa. 

Njihova brojnost na poljima vrlo često varira od godine do godine. Sušne godine smanjuju populaciju, a kišne godine utiču na veću brojnost. Bez obzira kolika je brojnost poljskih miševa treba dati značaj deratizaciji, jer se time suzbija njihovo dalje razmnožavanje i samim tim sistematski se uništavaju.

Deratizacija na poljoprivrednim površinama

Deratizaciju je najbolje sprovoditi u toku i neposredno posle jesenje setve strnih žita. Period nakon nicanja pšenice je najidealnije vreme za sistematsko suzbijanje štetočina. Za ovu svrhu najbolje je koristiti preparate koji kao supstrat imaju pšeničnu primamu (mamac) na bazi cinka. Ovi preparati imaju kratak period raspada pa u maloj meri mogu da nanesu uginuća sitne divljači, kao što su zečevi.

Kako se postiže najbolji efekat deratizacije?

Deratizaciju je najbolje izvoditi na otvorenim poljima obuhvaćenim što većim površinama. Vrši se tako što se zrnevlje pšenice ubacuje u rupe koje miševi kopaju radi skrovišta, nakon čega je potrebno zatvoriti rupu grumenom zemlje. Smanjenje populacije nakon tretmana može se očekivati već za nedelju dana. Posredstvom deratizacije poljskih miševa i glodara, dolazi se do smanjivanja štete na usevima strnih žita, smanjuje se njihov populacioni broj koji doprinosi da materijalne štete budu neprimetne.

Planirajte godišnju deratizaciju

Deratizacija na njivama kao mera suzbijana glodara i miševa trebala bi da bude u planu svake godine, kako na posedima malih, tako i velikih poljoprivrednih proizvođača.

Deratizacija

Deratizacija Beograd

Postupak uništavanja glodara

Sistematska deratizacija u Beogradu

Značaj deratizacije

Deratizacija ima veliki značaj za životnu sredinu. Glodari, gde spadaju

• miševi,
• pacovi,
• hrčkovi,
• voluharice...

mogu da prouzrokuju veliku štetu domaćinstvima i poljoprvivrednim dobrima. Srbija, kao poljoprivredna zemlja, ima ogromne površine za proizvodnju žitarica koje pogoduju razvoju velikog broja miševa i hrčkova.

Efikasno uništavanje krupnijih glodara

Pacovi i krupniji glodari se češće javljaju u urbanijim područjima, u selima i gradovima, gde ljudi ostavljaju velike količine otpada. Najefikasniji metod za njihovo uništavanje je sistematska deratizacija urbanih područja i deponija smeća.

Sistematska deratizacija

Sistematske deratizacije se odvijaju na nivou neke opštine ili grada kada se sistemski jednom do dva puta godišnje postavljaju i dele po kućama deratizacioni mamci. Na ovaj način se u velikoj meri doprinosi smanjenju populacije glodara. Mamci za uništavanje pacova i miševa su u vidu peleta ili parafinskih kocki, ružičaste boje. Pre svake sistematske deratizacije pravi se plan o načinu podele, distribucije i vrsti mamaca za deratizaciju. Obaveštava se lokalno stanovnistvo putem medija, o vremenu i postupanju sa otrovnim mamcima. Na ovaj način se doprinosi velikim materijalnim uštedama hrane namenjene ljudskoj upotrebi, stočne hrane, materijalnih dobara, a značajan je i higijensko-epidemioloski aspekt u sprečavanju pojave zaraznih bolesti.

Mišoliki glodari sa epidemiološkog stanovišta predstavljaju veliki problem u svakoj urbanoj sredini. Gradovi kao sto je Beograd imaju mrežu podzemnih instalacija i raznih cevovoda, gde se stvaraju dobri uslovi za skrivanje i život glodara, a po najviše pacova. Stoga često i nismo svesni da pod našim nogama postoji pravi paralelni glodarski svet. Podzemni tuneli su nedostupni za postavljanje mamaca koji se koriste za suzbijanje miseva i pacova, te je njihovo potpuno istrebljivanje nemoguce. Iz tog razloga dešava se da dođe do susreta čoveka sa neprijatnim životinjama.

Pacovi su dosta inteligentne životinje i vrlo oprezne, sa dobro razvijenom hijerarhijom. Uglavnom se sreću oko kontejnera, blizu šahtova, na divljim deponijama i slično. Mogu se opaziti na mestima gde je manja cirkulacija ljudi, jer im je strah od čoveka urođen. Ukoliko je nihova pojava noću povremena, može se reći da ih na tom prostoru ima do 500, a ako se redovno viđaju noću i ponekad danju na tom području ih ima i do 1000. Pacov uglavnom boravi na otvorenom prostoru izbegavajući čoveka, ali se dešava da zaluta i u prostor gde borave ljudi. Kanalizaciona instalacija je put kojim pacov najcesce dospe u stambeni prostor, što je vrlo retko, ali se dešava.

Miš je mali radoznali glodar, koji tu osobinu često plaća glavom. Miševi u toplom delu godine uglavnom žive napolju. Ne zanima ih toliko podzemni svet, a krakteristicno je da se kriju po garažama, šupama, tavanima, ređe podrumima. Uglavnom traže mirna, suva mesta gde podižu svoje mlade, i do 10 generacija godišnje. S jeseni traže sklonište od hladnoće i ulaze u domove. Pošto su vrlo vešti penjači, mogu se kretati fasadama i do viših spratova i ući kroz prozor. Tako,ako ih ne porazimo, dešava se da stvore i leglo u kući.

Sve navedene pojave su česte i stoga je neophodno preventivno zaštititi svoj životni prostor. U tu svrhu primenjuje se deratizacja - skup mera kojim se smanjuje broj nepoželjnih glodara.